1Чујте ову ријеч, краве Васанске, које сте у гори Самаријској, које криво чините убогима и сатирете сиромахе, које говорите господарима својим: донесите да пијемо.
2Закле се Господ Господ светошћу својом да ће вам ево доћи дани, те ће вас извлачити кукама, и остатак ваш удицама рибарским.
3И кроз проломе ћете ижљести, свака на према се, и побацаћете што буде у дворовима, говори Господ.
4Идите у Ветиљ, и чините безакоње, у Галгалу множите безакоње своје, и приносите свако јутро жртве своје, треће године десетке своје;
5И палите жртву захвалну од хљеба киселога, и огласите жртве драговољне и разгласите, јер вам је тако мило, синови Израиљеви, говори Господ Господ.
6И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свијем градовима вашим и да нема хљеба нигдје по свијем мјестима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ.
7А ја вам устегох дажд, кад још три мјесеца бијаху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не даждје, посуши се.
8Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
9Бих вас сушом и медљиком; гусјенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
10Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из окола вашега и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
11Затирах вас као што Господ затр Содом и Гомор, и бијасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
12Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретеш Бога својега.
13Јер ето онога који је саздао горе и који је створио вјетар и јавља човјеку што мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име му је Господ Бог над војскама.