1Чујте ову ријеч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.
2Паде, неће више устати дјевојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.
3Јер овако вели Господ Господ: у граду из којега је излазила тисућа остаће стотина, а из којега је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљеву.
4Јер овако вели Господ дому Израиљеву: тражите ме, и бићете живи.
5А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.
6Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дома Јосифова као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.
7Који обраћате суд у пелен, и правду на земљу обарате,
8Онога тражите који је створио звијезде кола и штапе, и који претвара сјен смртни у јутро а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и прољева их по земљи; име му је Господ.
9Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.
10Мрзе на онога који кара на вратима, и гаде се на онога који говори право.
11Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесана камена, али нећете сједјети у њима; насадисте лијепе винограде, али нећете пити вина из њих.
12Јер знам безакоња ваша, којих је много, и гријехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.
13Зато ће праведни мучати у ово вријеме, јер је зло вријеме.
14Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.
15Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.
16Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: биће тужњава по свијем улицама, и по свијем путовима говориће: јаох! јаох! и зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умију нарицати.
17И по свијем ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.
18Тешко онима који желе дан Господњи! што ће вам дан Господњи? тада је мрак а не видјело.
19Као да би ко бјежао од лава па би га срео медвјед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.
20Није ли дан Господњи мрак а не видјело? и тама, без свјетлости?
21Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.
22Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.
23Уклони од мене буку пјесама својих, и свирања псалтира твојих нећу да чујем.
24Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.
25Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?
26Него сте носили шатор Молоха својега, и Хијуна, ликове своје, звијезду бога својега, које сами себи начинисте.
27Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, којему је име Бог над војскама.