7 Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.
1А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.
2И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.
3И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.
4А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи.
5А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.
6Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.
7Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи.
8Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
9Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.
10Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.
11И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.
12Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски.
13И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.
14Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске;
15Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.
16А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.
17Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
18Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским.
19И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога.
20Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила;
21И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.
22Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује.
23Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.
24Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.
25Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.
26А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?
27Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари.
28Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је:
29Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити.
30А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега.
31Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.
32Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,
33Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
34Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.
35Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.
36То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.
37Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу;
38И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна.
39А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.
40А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.
41А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским.
42И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.
43А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом.
44А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,
45Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.
46Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.
47Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.
48Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским.
49И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.