10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1Цар Валтасар учини велику гозбу тисући кнезова својих, и пијаше вино пред тисућом њих.
2Напив се вина Валтасар заповједи да се донесу судови златни и сребрни, које бјеше однио Навуходоносор отац му из цркве Јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му, и жене његове и иноче његове.
3И донесоше златне судове које бјеху однијели из цркве дома Господњега у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове;
4Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и мједене и дрвене и камене.
5У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскога двора, и цар видје руку која писаше.
6Тада се промијени лице цару, и мисли га његове узнемирише, и појас се око њега распаса и кољена му удараху једно о друго.
7Повика цар иза гласа, те доведоше звјездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима Вавилонским: ко прочита ово писмо и каже ми што значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.
8Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару што значи.
9Тада се цар Валтасар врло узнемири и лице му се сасвијем измијени; и кнезови се његови препадоше.
10Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовијем у кућу гдје бјеше гозба, и проговори царица и рече: царе, да си жив довијека! да те не узнемирују мисли твоје и да ти се лице не мијења.
11Има човјек у твом царству, у ком је дух светијех богова; и у вријеме оца твојега нађе се у њега видјело и разум и мудрост, какова је у богова, и цар Навуходоносор отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звјездарима, Халдејима и гатарима;
12Јер велик дух и знање и разум за казивање санова и погађање загонетака и размршивање замршенијех ствари нађе се у Данила, којему цар надје име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати што значи.
13Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: јеси ли ти Данило између робља Јудина које доведе из Јудејске цар отац мој?
14Чух за тебе да је дух светијех богова у теби, и видјело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.
15А сада су доведени преда ме мудраци, звјездари, да прочитају писмо и кажу ми што значи; али не могу да кажу што то значи.
16А за тебе ја чух да можеш протумачити, и замршене ствари размрсити. Ако дакле можеш прочитати ово писмо и казати ми што значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.
17Тада одговори Данило и рече пред царем: дарови твоји нека теби, и подај другому поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати што значи.
18Царе, Бог вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору оцу твојему.
19И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрктаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишиваше кога хоћаше, и пониживаше кога хоћаше.
20Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царскога пријестола својега, и узеше му славу.
21И би прогнан између људи и срце му поста као у звијери, и стан му бијаше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тијело, докле позна да Бог вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.
22А ти, Валтасаре, сине његов, нијеси понизио срца својега премда си знао све ово.
23Него си се подигао на Господа небескога, и судове дома његова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, мједене, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују нити разумију, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путови твоји.
24Зато од њега би послана рука и ово писмо би написано.
25А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.
26А ово значе те ријечи: МЕНЕ, бројио је Бог твоје царство, и до краја избројио.
27ТЕКЕЛ, измјерен си на мјерила, и нашао си се лак.
28ФЕРЕС, раздијељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.
29Тада заповиједи Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.
30Исту ноћ би убијен Валтасар цар Халдејски.
31А Дарије Мидијанин преузе царство и бјеше му око шездесет и двије године.