1Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашему звању у које сте позвани,
2Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другога у љубави,
3Старајући се држати јединство Духа у свези мира;
4Једно тијело, један дух, као што сте и позвани у једном наду звања својега.
5Један Господ, једна вјера, једно крштење,
6Један Бог и отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
7А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.
8Зато говори: изишавши на висину заплијенио си плијен, и даде даре људима.
9А што изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња мјеста земље?
10Који сиђе то је онај који и изиђе више свију небеса да испуни све.
11И он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
12Да се свети приправе за дјело службе, на сазидање тијела Христова;
13Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста висине Христове;
14Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке, у лажи човјечијој, путем пријеваре;
15Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос.
16Из којега је све тијело састављено и склопљено свакијем зглавком, да једно другоме помаже добро по мјери свакога уда, и чини да расте тијело на поправљање самога себе у љубави.
17Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума својега,
18Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењење срца својијех;
19Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
20Али ви тако не познасте Христа;
21Јер га чусте и у њему се научисте, као што је истина у Исусу,
22Да одбаците, по првоме живљењу, старога човјека, који се распада у жељама преварљивијем;
23И да се обновите духом ума својега,
24И обучете у новога човјека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
25Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњијем; јер смо уди један другоме.
26Гњевите се и не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему.
27Нити дајите мјеста ђаволу.
28Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима да има шта давати потребноме.
29Никаква рђава ријеч да не излази из уста вашијех, него само што је добро за напредовање вјере, да да благодат онима који слушају.
30И не ожалошћавајте светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења.
31Свака горчина, и гњев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
32А будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.