11 And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:
12 For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what ye ought to say.
1На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2И одговори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита.
3Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.
4Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити.
5А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
6Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато.
7Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.
9Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.
10Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу.
11Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.
12Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом!
13Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде ни за што?
14Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.
18Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи нијеме идоле?
19Тешко ономе који говори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо!