7 Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.
1Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;
3Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.
5Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.
6Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.
7Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.
8И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;
9Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.
12А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,
13Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.
14Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.
15А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:
16Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;
17И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.
18А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.
19Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.
20Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,
21И свештеника великога над домом Божијим:
22Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;
23Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;
24И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,
25Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;
27Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.
31Страшно је упасти у руке Бога живога.
32Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.
38А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.
39А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.