10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,
2Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
4Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога,
5И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали,
6Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега.
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
8А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако.
10Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи.
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја;
12Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања.
13Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом,
14Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
16Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
17Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву:
18Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан,
19Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе,
20Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову.