1Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
2Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.
3Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
4Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,
5И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;
6Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?
8Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.
9Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?
10Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.
12Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,
13И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.
14Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа.
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
17Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји,
19И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;
20Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.
21И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем.
22Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,
23К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,
24И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
25Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога,
26Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.