10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;
2И рече слугама својијем: то је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и зато чини чудеса.
3Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега.
4Јер му говораше Јован: не можеш ти ње имати.
5И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7Зато и с клетвом обрече јој дати што год заиште.
8А она научена од матере своје: дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља.
9И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати.
10И посла те посјекоше Јована у тамници.
11И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој.
12И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.
13И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто насамо. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова.
14И изашавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове.
15А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16А Исус рече им: не треба да иду; подајте им ви нека једу.
17А они рекоше му: немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18А он рече: донесите ми их овамо.
19И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу.
20И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех.
21А онијех што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону страну док он отпусти народ.
23И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече бијаше ондје сам.
24А лађа бјеше насред мора у невољи од валова, јер бијаше противан вјетар.
25А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.
26И видјевши га ученици по мору гдје иде, поплашише се говорећи: то је утвара; и од страха повикаше.
27А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се.
28А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.
29А он рече: ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.
30Но видјећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
31И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: маловјерни! зашто се посумња?
32И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину ти си син Божиј.
34И прешавши дођоше у земљу Генисаретску.
35И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше к њему све болеснике.
36И мољаху га да се само дотакну скута од његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.