9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.
4Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.
5Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,
6Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;
7Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човјек.
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.
10Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;
11И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.
14Све чините без вике и премишљања.
15Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,
16Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20Јер ниједнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.
22А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем што је за мене.
24А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.
25Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;
26Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;
30Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.