17 When the poor and needy seek water, and there is none, and their tongue faileth for thirst, I the Lord will hear them, I the God of Israel will not forsake them.
18 I will open rivers in high places, and fountains in the midst of the valleys: I will make the wilderness a pool of water, and the dry land springs of water.
19 I will plant in the wilderness the cedar, the shittah tree, and the myrtle, and the oil tree; I will set in the desert the fir tree, and the pine, and the box tree together:
20 That they may see, and know, and consider, and understand together, that the hand of the Lord hath done this, and the Holy One of Israel hath created it.
1Говорим дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од сјемена Авраамова од кољена Венијаминова.
2Не одбаци Бог народа својега, који напријед позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4А шта му говори Божиј одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише кољена пред Ваалом.
5Тако дакле и у садашње вријеме остатак би по избору благодати.
6Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дијела није више благодат, јер дјело већ не би било дјело.
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслијепише.
8Као што је написано: даде им Бог духа неосјетљивога, очи да не виде, и уши да не чују до самога данашњега дана.
9И Давид говори: да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10Да се њихове очи заслијепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11Говорим дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрјешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12А кад је погрјешка њихова богатство свијету и штета њихова богатство незнабошцима, а камо ли да се испуне?
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15Јер кад је одмет њихов примирење свијету, шта шта би било примљење, осим живот из мртвијех?
16Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране.
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих, и постао си заједничар у коријену и у масти од маслине;
18Не хвали се гранама; ако ли се пак хвалиш, не носиш ти коријена него коријен тебе.
19А рећи ћеш: одломише се гране да се ја прицијепим.
20Добро! невјерством одломише се, а ти вјером стојиш; не поноси се, него се бој.
21Јер кад Бог рођенијех грана не поштедје, да и тебе како не непоштеди.
22Гледај дакле доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити отсјечен.
23А и они, ако не остану у невјерству, прицијепиће се; јер их је Бог кадар опет прицијепити.
24Јер кад си ти отсјечен од рођене маслине, и прицијепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицијепити на рођену своју маслину!
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајне ове (да не будете поносити), шљепота Израиљу паде у дијел докле не уђе незнабожаца колико треба.
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: доћи ће од Сиона избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27И ово им је мој завјет кад отмем њихове гријехе.
28По јеванђељу дакле непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30Јер као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховога ради супроћења,
31Тако и они сад не хтјеше да вјерују вашега ради помиловања да би и они били помиловани.
32Јер Бог затвори све у невјерство, да све помилује.
33О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путови!
34Јер ко позна мисао Господњу?
35Или ко му би савјетник? Или ко му напријед даде што, да му се врати?
36Јер је од њега и кроз њега и у њему све. Њему слава вавијек. Амин.