17 When the poor and needy seek water, and there is none, and their tongue faileth for thirst, I the Lord will hear them, I the God of Israel will not forsake them.
18 I will open rivers in high places, and fountains in the midst of the valleys: I will make the wilderness a pool of water, and the dry land springs of water.
19 I will plant in the wilderness the cedar, the shittah tree, and the myrtle, and the oil tree; I will set in the desert the fir tree, and the pine, and the box tree together:
20 That they may see, and know, and consider, and understand together, that the hand of the Lord hath done this, and the Holy One of Israel hath created it.
1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив?
2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега.
3Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога.
4За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу.
5Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси.
6А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.
7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон гријех? Боже сачувај! него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: не зажели.
8А гријех узе почетак кроз заповијест, и начини у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.
9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, онда гријех оживље,
10А ја умријех, и нађе се да ми заповијест би за смрт која бјеше дата за живот.
11Јер гријех узевши почетак кроз заповијест превари ме, и уби ме њоме.
12Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра.
13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! него гријех, да се покаже гријех добром чинећи ми смрт, да буде гријех одвише грјешан заповијешћу.
14Јер знамо да је закон духован; а ја сам тјелесан, продан под гријех:
15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на што мрзим оно чиним.
16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
17А ово више ја не чиним него гријех који живи у мени.
18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него гријех који живи у мени.
21Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
22Јер имам радост у закону Божијему по унутрашњему човјеку;
23Али видим други закон у удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом грјеховнијем који је у удима мојима.
24Ја несрећни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?
25Захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле ја сам умом својијем служим закону Божијему а тијелом закону грјеховноме.