1Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца својега, да је по тијелу нашао?
2Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога.
3Јер шта говори писмо? Вјерова Авраам Богу, и прими му се у правду.
4А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.
5А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду.
6Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона:
7Благо онима који се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише.
8Благо човјеку коме Господ не прима гријеха.
9Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вјера у правду.
10Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.
11И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању; да се и њима прими у правду;
12И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама.
13Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере.
14Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање.
15Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа.
16Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само који је од закона него и који је од вјере Авраама, који је отац свима нама,
17(Као што стоји написано: поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест:
18Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје.
19И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.
20И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.
21И знадијаше јамачно да што обећа кадар је и да учини.
22Зато се и прими њему у правду.
23Али није писано за њега једнога само да му се прими,
24Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,
25Који се предаде за гријехе наше, и устаде за оправдање наше.