9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А царица Савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.
2И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгога камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.
3И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
4А кад царица Савска видје сву мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,
5И јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;
6Па рече цару: истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
7Али не хтјех вјеровати што се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.
8Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
9Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те те посади на пријесто Израиљев; јер Господ љуби Израиља увијек, и постави те царем да судиш и дијелиш правицу.
10Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења: нигда више не дође толико таких мириса колико даде царица Савска цару Соломуну.
11И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгога камења.
12И начини цар од тога дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за пјеваче; нигдје се више није довезло такога дрвета алмугима нити се видјело до данашњега дана.
13А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим онога што јој даде сам по могућству цара Соломуна. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
14А злата што дохођаше Соломуну сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,
15Осим онога што дохођаше од трговаца и онијех који продаваху мирисе и од свијех царева Арапских и управитеља земаљских.
16И цар Соломун начини двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:
17И три стотине малијех штитова од кованога злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме Ливанске.
18И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.
19Шест басамака бјеше у пријестола, и врх округао бјеше озад на пријестолу, и ручице бјеху с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај тијех ручица.
20И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.
21И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.
22Јер цар имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.
23Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатсвом и мудрошћу.
24И из цијеле земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
25И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.
26Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које разреди по градовима, гдје му бијаху кола, и код себе у Јерусалиму.
27И учини цар, те у Јерусалиму бијаше сребра као камења, и кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
28И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цијену.
29И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски добијаху коње преко њих.