9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.
2А Јеровоам син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
3Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:
4Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
5А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?
7А они му одговорише говорећи: ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.
8Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
9И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
10Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега.
11Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
12А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана.
13И цар одговори оштро народу оставивши свјет што га свјетоваше старци;
14И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
15И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.
16А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! а ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
17Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.
18И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.
19Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.
20И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ни једно племе осим самога племена Јудина.
21А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову.
23Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:
24Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
25Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.
26И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову.
27Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину.
28Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.
29И намјести једно у Ветиљу а друго намјести до Дана.
30И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме од Дана.
31И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих.
32И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
33И петнаестога дана осмога мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем, и приступи к олтару да кади.