2И Јеровоам рече жени својој: устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; пак иди у Силом. Ето, ондје је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овијем народом.
3И понеси десет хљебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од дјетета.
4И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија пак не могаше видјети, јер му очи бијаху потамњеле од старости.
5Али Господ рече Ахији: ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина својега, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.
6И Ахија чувши шуштање ногу њезинијех кад уђе на врата, рече: ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.
7Иди, реци Јеровоаму: овако вели Господ Бог Израиљев: што сам те подигао између народа и поставио те вођем народу својему Израиљу,
8И отргав царство од дома Давидова дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповијести моје и ходио за мном свијем срцем својим чинећи само што је право преда мном;
9Него си радио горе од свијех који бише прије тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;
10Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истријебићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћенога и остављенога у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете као, да га не остане ништа.
11Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.
12А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умријети дијете.
13И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамова доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамову нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.
14А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истријебити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? сад већ.
15И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, коју је дао оцима њиховијем, и разасуће их далеко преко ријеке зато што начинише себи лугове гњевећи Господа.
16И напустиће Израиља за гријехе Јеровоамове, којима је гријешио и на гријех навео Израиља.
17Тада уста жена Јеровоамова, и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умрије дијете.
18И погребоше га, и сав Израиљ плака за њим по ријечи Господњој, коју рече преко слуге својега Ахије пророка.
19А остала дјела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.
20А царова Јеровоам двадесет и двије године; и почину код отаца својих, а Надав син његов зацари се на његово мјесто.
21А Ровоам син Соломунов цароваше над Јудом; бјеше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. Матери његовој бјеше име Нама Амонка.
22И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гријесима својим којим гријешаху дражише га већма него оци њихови свијем што чинише.
23Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.
24А бијаше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које бјеше истјерао Господ испред синова Израиљевијех.
25А пете године царовања Ровоамова дође Сисак цар Мисирски на Јерусалим.
26И узе благо из дома Господњега и благо из дома царева, све то узе; и узе све штитове златне које начини Соломун.
27И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи, и предаде их старјешинама над стражарима, који чуваху врата дома царева.
28И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а послије их опет остављаху у ризницу своју.
29А остала дјела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
30А бијаше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.
31И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову. А име метери његовој бјеше Нама Амонка. А на мјесто његово зацари се Авијам син његов.