9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А Соломун се опријатељи с фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
2Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.
3А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својега Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
4Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.
5И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: ишти што хоћеш да ти дам.
6А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу његову, као што се види данас.
7И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
8И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.
9Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?
10И би мило Господу што Соломун то заиска.
11И рече му Бог: кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага нити иштеш душа непријатеља својих него иштеш разума да умијеш судити;
12Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такога какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.
13А сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега вијека твојега.
14И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.
15Тада се пробуди Соломун, и гле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завјета Господњега принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
16Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.
17И рече једна жена: ах, господару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
18А трећи дан послије мога порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико други с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.
19И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
20Па уставши у поноћи узе сина мојега искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свога мртвога стави мени у наручје.
21А кад устах ујутру да подојим сина својега, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то не бјеше мој син, којега ја родих.
22Тада рече друга жена: није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
23А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
24И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
25Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.
26Тада жена којој син бјеше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: ах, господару, подајте њојзи дијете живо, а немојте га убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците га.
27Тада одговори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте га убити, она му је мати.
28И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видјеше да је у њему мудрост Божја да суди.