1И Давид учини вијеће с тисућницима и са стотиницима и са свијем војводама,
2И рече Давид свему збору Израиљеву: ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашега, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свијем крајевима Израиљевијем, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховијем да се скупе к нама,
3Па да донесемо к себи ковчег Бога својега, јер га не тражисмо за времена Саулова.
4А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.
5И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора Мисирскога дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.
6И отиде Давид са свијем Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који сједи на херувимима, чије се име призивље.
7И повезоше ковчег Божији на новијем колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.
8А Давид и сав народ Израиљев играху пред Богом из све снаге пјевајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.
9А кад дођоше до гумна Хидонова, Уза се маши руком да прихвати ковчег, јер волови потегоше на страну.
10И Господ се разгњеви на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умрије ондје пред Богом.
11И ожалости се Давид што Господ уби Узу: зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.
12И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: како ћу донијети к себи ковчег Божји?
13И не пренесе Давид ковчега к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три мјесеца. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.