1Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.
2Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.
3Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена.
4Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.
5Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.
6И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан.
7Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи.
8Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан:
9Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.
10А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.
11Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.
12Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело.
13Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба.
14Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех.
15Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.
16Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.
17То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи.
18Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех богова.
19Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.
20Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,
21Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске,
22То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.
23А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега,
24Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару:
25Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
26А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.
27Зато, царе, да ти је угодан мој свјет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.
28Све ово дође на цара Навуходоносора.
29Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.
30И проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?
31Те ријечи још бјеху у устима цару, а глас дође с неба: теби се говори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.
32И бићеш прогнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
33У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.
34Али послије тога времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових вишњега, и хвалих и славих онога који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;
35И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?
36У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царстава мојега врати ми се величанство моје и свјетлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.
37Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.