2И гле, донесоше му узета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.
3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога.
4И видјећи Исус помисли њихове рече: за што зло мислите у срцима својијем?
5Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?
6Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми одар свој и иди дома.
7И уставши отиде дома.
8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.
9И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.
10И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.
11И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
12А Исус чувши то рече им: не требају здрави љекара него болесни.
13Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.
14Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15А Исус рече им: еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
16Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.
18Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.
19И уставши Исус за њим пође и ученици његови.
20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.
21Јер говораше у себи: само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.
22А Исус обазревши се и видјевши је рече: не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.
23И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене
24Рече им: отступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И потсмијеваху му се.
25А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.
26И отиде глас овај по свој земљи оној.
27А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов!
28А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да Господе.
29Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде.
30И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна.
31А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.
32Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.
33И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: нигда се тога није видјело у Израиљу.
34А фарисеји говораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
35И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
36А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.
37Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.
38Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.