9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А слабога у вјери примајте лијепо, да се не смета савјест.
2Јер један вјерује да смије свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3Који једе нека не укорава онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе; јер га Бог прими.
4Ко си ти који судиш туђему слузи? Он својему господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде увјерен за своју мисао.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7Јер ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживље да облада и мртвима и живима.
10А ти зашто осуђујеш брата својега? Или ти зашто укораваш брата својега? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11Јер је писано: тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик славиће Бога.
12Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Зато да не осуђујемо више један другога, него мјесто тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14Знам и увјерен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својијем онога за којега Христос умрије.
16Гледајте дакле да се не хули на ваше добро.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу светоме.
18Јер који овијем служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19Тако дакле да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другога.
20Не раскопавај дјела Божијега јела ради; јер је све чисто; него је погано за човјека који једе са спотицањем.
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на што се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Ти имаш вјеру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а шта год није по вјери гријех је.