11 And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:
12 For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what ye ought to say.
1У том умрије Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његову у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.
2А бијаше један човјек у Маону, а стока му бијаше на Кармилу; и бијаше човјек врло богат, јер имаше три тисуће оваца и тисућу коза, и тада стризијаше овце своје на Кармилу.
3И бјеше име том човјеку Навал, а жени му име Авигеја; и она бијаше жена разумна и лијепа, а он бијаше тврда срца и опак, а бијаше од рода Халевова.
4И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
5И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
6И реците му: здраво! и мир да ти је, и дому твојему да је мир, и свему што имаш да је мир!
7Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год бијаху на Кармилу.
8Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину својему што ти дође до руке.
9И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове ријечи, и умучаше.
10А Навал одговори слугама Давидовијем и рече: ко је Давид? и ко је син Јесејев? Данас има много слуга које бјеже од својих господара.
11Еда ли ћу узети хљеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стригу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
12Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове ријечи.
13А Давид рече својим људима: припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двјеста осташе код пртљага.
14Али Авигеји жени Наваловој каза један између слуга његовијех говорећи: ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашега, а он их отјера.
15А ти су нам људи били врло добри, нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бијасмо код њих у пољу.
16Него нам бијаху зидови и ноћу и дању, докле год бијасмо код њих пасући овце.
17Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашему и свему дому његову; а он је зао човјек, да му се не може говорити.
18Тада Авигеја брже узе двјеста хљебова и двије мјешине вина и пет оваца зготовљенијех и пет мјерица пржена жита, и сто гроздова сухога грожђа и двјеста груда сухих смокава, и метну на магарце.
19И рече момцима својим: хајдете напријед, а ја ћу ићи за вама. А мужу својему Навалу ништа не рече.
20И сједавши на магарца иђаше испод горе, а гле, Давид и људи његови слажаху пред њу, и сукоби се с њима.
21А Давид говораше: еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не бјеше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро.
22То нека учини Бог непријатељима Давидовијем и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид.
23А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;
24И паднувши му к ногама рече: на мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј ријечи слушкиње своје.
25Нека господар мој не гледа на тога неваљалога човјека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нијесам видјела момака господара својега које си слао.
26Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свјема који траже зла господару мојему.
27Ево дар што је донијела слушкиња господару својему, да се да момцима који иду за господаром мојим.
28Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацијело начинити тврду кућу Господару мојему; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад твога вијека.
29И да устане човјек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мојега бити везана у свежњу живијех код Господа Бога твојега, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праће.
30И кад Господ учини господару мојему свако добро које ти је обрекао, и постави те вођем Израиљу,
31Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мојега да је пролио крв ни за што и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро Господару мојему, опоменућеш се слушкиње своје.
32Тада рече Давид Авигеји: да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!
33И да су благословене ријечи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.
34Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми нијеси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.
35И прими Давид из руке њезине што му бјеше донијела, и рече јој: иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те.
36Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу бјеше весело, и бијаше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.
37А ујутру кад се Навал отријезни, каза му жена све ово; а у њему обамрије срце његово, и он поста као камен.
38А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умрије.
39А кад Давид чу да је умро Навал, рече: да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу својега ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену.
40И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.
41А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара својега.
42Потом брже уста Авигеја, и сједе на магарца, и пет дјевојака њезинијех пође за њом, и отиде за посланицима Давидовијем, и поста му жена.
43А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обје му беху жене.
44Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидову, Фалтију сину Лаисову из Галима.