9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А дијете Самуило служаше Господу пред Илијем; и ријеч Господња бјеше ријетка у оно вријеме, и не јављаху се утваре.
2Једном у то вријеме Илије лежаше на свом мјесту; а очи му почињаху тамњети те не могаше видјети;
3И Самуило лежаше у дому Господњем гдје бијаше ковчег Божији, и жишци Господњи још не бјеху погашени.
4И викну Господ Самуила, а он рече: ево ме.
5И притрча к Илију, и рече му: ево ме, што си ме звао? А он рече: нијесам те звао, иди лези. И он отиде и леже.
6А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: ево ме, што си ме звао? А он рече: нијесам те звао, сине; иди лези.
7А Самуило још не познаваше Господа, и још му не бјеше јављена ријеч Господња.
8Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: ево ме, што си ме звао? Тада разумје Илије да Господ зове дијете.
9И рече Илије Самуилу: иди лези; а ако те зовне, а ти реци: говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје мјесто.
10А Господ дође и стаде; и зовну као прије: Самуило! Самуило! А Самуило рече: говори, чује слуга твој.
11И рече Господ Самуилу: ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.
12У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.
13Јер сам му јавио да ћу судити дому његову довијека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.
14Зато се заклех дому Илијеву да се неће очистити неваљалство дома Илијева никаквом жртвом ни приносом довијека.
15И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњега. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.
16А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: ево ме.
17А он рече: какве су ријечи што ти је казао? немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене што год ти је казао.
18И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што му је воља.
19А Самуило растијаше, и Господ бијаше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова.
20И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило вјеран пророк Господњи.
21И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому ријечју Господњом.