9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Још рече Ахитофел Авесалому: да одаберем дванаест тисућа људи па да идем и тјерам Давида ноћас.
2Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглијех руку; и уплашићу га, те ће побјећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самога.
3И обратићу сав народ к теби; јер за онијем кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.
4И то се учини добро Авесалому и свијем старјешинама Израиљевијем.
5Али рече Авесалом: дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо што ће и он рећи.
6А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? кажи ти.
7А Хусај рече Авесалому: није добар свјет што је сада свјетовао Ахитофел.
8Још рече Хусај: ти знаш оца својега и људе његове да су храбри и да су љута срца као медвједица кад јој отму медвједиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.
9Гле, он се је сада сакрио у каку јаму или на друго како мјесто. Па ако у први мах који од овијех погину, ко год чује сваки ће рећи: побијен је народ који приста за Авесаломом.
10А тада ће најхрабрији, у којијех је срце као срце лавово, клонути. Јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.
11Зато ја свјетујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као пијеска на мору, па ти главом иди у бој.
12Тада ћемо поћи на њ, гдје би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свијех људи што су с њим.
13Ако ли утече у град, сав народ Израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе ондје.
14Тада рече Авесалом и сви Израиљци: бољи је свјет Хусаја Архијанина него свјет Ахитофелов. Јер Господ бјеше наредио да се разбије свјет Ахитофелов, који бјеше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.
15Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: тако и тако свјетова Ахитофел Авесалома и старјешине Израиљеве, а ја свјетовах тако и тако.
16Него брже пошљите, те јавите Давиду и реците: немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пријеђи пријеко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.
17А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смијаху показати ни ући у град.
18Али их видје један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једнога човјека, који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.
19И жена узе и разастрије поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.
20Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: гдје је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.
21А кад отидоше, они ижљезоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: устаните и пријеђите брже преко воде; јер је тако и тако свјетовао Ахитофел на вас.
22Тада уста Давид и сав народ што бијаше с њим, и пријеђоше преко Јордана прије зоре, не оста ниједан да не пријеђе преко Јордана.
23Ахитофел пак видећи гдје се не учини како он свјетова, оседла својега магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу објеси се те умрије, и би погребен у гробу оца својега.
24А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пријеђе преко Јордана и сав Израиљ што бјеше с њим.
25И постави Авесалом Амасу над војском, на мјесто Јоавово; а Амаса бјеше син некога човјека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.
26И стаде у око Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.
27А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амоновијех и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.
28Донесоше постеље и чаша и судова земљанијех и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и прженијех зрна,
29И меда и масла и оваца и сира крављега; донесоше Давиду и народу што бјеше с њим да једу. Јер говораху: народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.