9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: ево ми смо кост твоја и тијело твоје.
2И прије, док Саул бијаше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.
3Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид вјеру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.
4Тридесет година бијаше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.
5У Хеврону царова над Јудом седам година и шест мјесеца; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свијем Израиљем и Јудом.
6А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: нећеш ући овамо док не узмеш слијепе и хроме, хотећи казати: неће ући овамо Давид.
7Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
8Јер рече Давид у онај дан: ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слијепијех и хромијех, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: слијепи и хроми да не улазе у ову кућу.
9И сједе Давид у кули, и назва је градом Давидовијем: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.
10И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама бјеше с њим.
11И Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду, и кедровијех дрва и дрводјеља и каменара, и саградише кућу Давиду.
12И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа својега Израиља.
13И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.
14И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму:Самуја и Совав и Натан и Соломун,
15И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,
16И Елисама и Елијада и Елифалет.
17А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.
18И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.
19Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.
20Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их ондје, и рече: продрије Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно мјесто Вал-Ферасим.
21И оставише ондје лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.
22И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини Рафајској.
23И Давид упита Господа, који рече: не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.
24Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску Филистејску.
25И Давид учини тако како му заповједи Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.