9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А ондје се деси неваљао човјек, по имену Сева син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: ми немамо дијела с Давидом, ни нашљедства са сином Јесејевијем; свак у свој шатор, о Израиљу!
2Тако сви Израиљци отступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара својега и отпратише га од Јордана до Јерусалима.
3А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које бјеше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, гдје их храњаше али не лијегаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.
4Потом рече цар Амаси: сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овдје.
5И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му бјеше одређен.
6А Давид рече Ависају: сад ће нам Сева син Вихријев чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара својега, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију.
7Тако изидоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изидоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријева.
8И кад бијаху код великога камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав бијаше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго бијаше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.
9Тада рече Јоав Амаси: јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га цјелује.
10А Амаса не узимаше на ум мача, који бијаше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му цријева на земљу, те од једнога ударца умрије. Потом Јоав и Ависај брат његов отидоше у потјеру за Севом сином Вихријевим.
11А један од момака Јоавовијех стаде код њега и рече: ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!
12А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видјећи онај човјек гдје се уставља сав народ одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад видје гдје се уставља сваки ко наиђе на њ.
13И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да тјерају Севу сина Вихријева.
14И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свијем Виранима, који се окупише те иђаху за њим.
15И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што бјеше с Јоавом наваљиваше да обори зид.
16Тада викну једна мудра жена из града: чујте, чујте! Кажите Јоаву: приступи овамо да говорим с тобом.
17А кад он приступи к њој, рече жена: јеси ли ти Јоав? А он рече: јесам. А она рече: послушај ријечи слушкиње своје. А он рече: да чујем.
18А она рече говорећи: од старине се говори: ваља питати у Авелу. И тако се извршиваше.
19Ја сам један од мирнијех и вјернијех градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш нашљедство Господње?
20А Јоав одговори и рече: сачувај Боже! сачувај Боже! нећу да прождрем ни да раскопам.
21Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: ево, глава његова бациће ти се преко зида.
22И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и отсјекоше главу Севи сину Вихријеву, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разидоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару.
23А бијаше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев бијаше над Хетејима и Фелетејима;
24А Адорам бјеше над данцима; а Јосафат син Ахилудов бјеше паметар;