1Кад отидеш на војску на непријатеља својега и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље Мисирске.
2И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
3И нека им рече: слушај Израиљу! ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
4Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
5Потом и војводе нека проговоре народу, и реку: ко је саградио нову кућу а није почео сједети у њој? нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео сједети у њој.
6И ко је посадио виноград а још га није брао? нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
7И ко је испросио дјевојку а још је није одвео? нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
8Још и ово нека кажу војводе народу и реку: ко је страшив и трне му срце? нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
9И кад војводе изговоре народу, онда нека намјесте главаре од чета пред народ.
10Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
11Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
12Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом, тада га биј.
13И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
14А жене и дјецу и стоку и што год буде у граду, сав плијен у њему отми, и једи плијен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
15Тако чини са свијем градовима, који су далеко од тебе и нијесу од градова овијех народа.
16А у градовима овијех народа, које ти Господ Бог твој даје у нашљедство, не остави у животу ниједне душе живе.
17Него их затри сасвијем Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповједио Господ Бог твој.
18Да вас не науче чинити гадна дјела која чинише боговима својим, и да ме згријешите Господу Богу својему.
19Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његовијех сјекиром; јер можеш с њих јести, зато их не сијеци; јер дрво пољско је ли човјек да уђе у град испред тебе?
20Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сијеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.