1Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наслиједиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба.
2Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:
3Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; он ће их истријебити и он ће их оборити пред тобом, и изагнаћеш их и истријебити брзо, као што ти је казао Господ.
4Кад их Господ Бог твој отјера испред тебе, немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
5Не идеш за правду своју ни за чистоту срца својега да наслиједиш ту земљу; него за неваљалство тијех народа Господ Бог твој тјера их испред тебе, и да одржи ријеч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
6Знај дакле да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наслиједиш, јер си тврдоврат народ.
7Памти и не заборави како си гњевио Господа Бога својега у пустињи; од онога дана кад изидосте из земље Мисирске па докле дођосте на ово мјесто, непокорни бијасте Господу.
8И код Хорива разгњевисте Господа, и од гњева шћаше вас Господ да истријеби.
9Кад изидох на гору да примим плоче камене, плоче завјета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хљеба не једући ни воде пијући.
10И даде ми Господ двије плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима бијаху ријечи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашега.
11Послије четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ двије плоче камене, плоче завјетне.
12И рече ми Господ: устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповједих, и начинише себи ливен лик.
13Још ми рече Господ говорећи: погледах овај народ , и ето је народ тврда врата.
14Пусти ме да их истријебим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.
15И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и двије поче завјетне бијаху ми у руку.
16И погледах, а то згријешисте Господу Богу својему саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам бјеше заповиједио Господ.
17Тада узех оне двије плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.
18Потом падох и лежах пред Господом као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући, ради свијех гријеха ваших, којима се огријешисте учинивши што је зло пред Господом и разгњевивши га.
19Јер се бојах гњева и јарости, којом се бјеше Господ разљутио на вас да вас истријеби; и услиши ме Господ и тада.
20Бјеше се Господ и на Арона разгњевио веома да га шћаше убити; али се молих тада и за Арона.
21И узех гријех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе.
22И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гњевисте Господа.
23И кад вас посла Господ из Кадис-Варније говорећи: идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте ријечи Господа Бога својега, и не вјеровасте му и не послушасте гласа његова.
24Непокорни бијасте Господу откад вас познах.
25Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер бјеше рекао Господ да ће вас потрти.
26И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! немој потрти народа својега и нашљедства својега, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крјепком руком.
27Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овога, на неваљалство његово и на гријехе његове;
28Да не реку који живе у земљи одакле си нас извео: није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзио је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.
29Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.