10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеноме Мору, као што ми заповједи Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.
2И рече ми Господ:
3Доста сте обилазили ту гору, обрните се на сјевер.
4И заповједи народу и реци: сада ће те пријећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.
5Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у нашљедство.
6Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.
7Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ово четрдесет година бијаше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.
8И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње Моавске.
9И Господ ми рече: немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у нашљедство; јер дадох синовима Лотовијем у нашљедство Ар.
10(Пређе живљаху ондје Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;
11О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.
12И Хореји живљаху пређе у Сиру, али их синови Исавови истјераше и истријебише испред себе и населише се на њихово мјесто, као што учини Израиљ у земљи својега нашљедства, које му даде Господ.)
13А сада устаните и пријеђите преко потока Зареда. И пријеђосмо преко потока Зареда.
14А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пријеђосмо преко потока Зареда, бјеше тридесет и осам година, докле не изумрије у околу сав онај нараштај, људи за војску, као што им се бјеше заклео Господ.
15Јер и рука Господња бијаше противу њих потирући их из окола докле не помријеше.
16И кад сви ти људи за војску помријеше у народу,
17Рече ми Господ говорећи:
18Ти ћеш данас пријећи преко међе Моавске код Ара;
19И доћи ћеш близу синова Амоновијех; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље Амонске у нашљедство, јер је дадох синовима Лотовим у нашљедство.
20(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пређе живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.
21Бијаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истријеби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово мјесто;
22Као што учини синовима Исавовијем, који живљаху у Сиру, јер истријеби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њихову мјесту до данас.
23И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истријебише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово мјесто.)
24Устаните, идите и пријеђите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина цара Есевонскога и земљу његову; почни узимати нашљедство и завојшти на њ.
25Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под цијелијем небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.
26И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону цару Есевонском с мирнијем ријечима говорећи:
27Да пријеђем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налијево.
28Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пјешице,
29Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пријеђем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.
30Али не хтје Сион цар Есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.
31И рече ми Господ: гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наслиједиш.
32И изиде пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.
33И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовијем и свијем народом његовијем.
34И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свијем тијем градовима, и жене и дјецу, не остависмо жива ниједнога.
35Само стоку заплијенисмо за се и плијен што бјеше по градовима које узесмо.
36Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не бјеше града који би нам одолио: све то даде нам Господ Бог наш.
37Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити којему мјесту што је забранио Господ Бог наш.