1О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.
2Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дјела закона или кроз чувење вјере?
3Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад тијелом свршујете?
4Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!
5Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли дјелима закона или чувењем вјере?
6Као што Авраам вјерова Богу, и прими му се у правду.
7Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вјере.
8А писмо видјевши у напредак да Бог вјером незнабошце правда, напријед објави Аврааму: у теби ће се благословити сви незнабошци.
9Тако који су од вјере, благословиће се с вјернијем Авраамом.
10Јер који су год од дјела закона под клетвом су, јер је писано: проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.
11А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вјере живљеће.
12А закон није од вјере; него човјек који то твори живљеће у томе.
13Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: проклет сваки који виси на дрвету:
14Да међу незнабошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз вјеру.
15Браћо, по човјеку говорим, нико човјечијега потврђена завјета не одбацује нити му што домеће.
16А Аврааму и сјемену његову речена бише обећања. А не вели: и сјеменима, као за многа, него као за једно: и сјемену твојему, које је Христос.
17Ово пак велим: завјета, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, да укине обећање.
18Јер ако је нашљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.
19Шта ће дакле закон? Ради гријеха додаде се докле дође сјеме које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.
20Али посредник није једнога; а Бог је један.
21Еда ли је дакле закон противан обећањима Божијим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживљети, заиста би од закона била правда.
22Али писмо затвори све под гријех, да се обећање даде кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.
23А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати.
24Тако нам закон би чувар до Христа, да се вјером оправдамо.
25А кад дође вјера, већ нијесмо под чуваром.
26Јер сте ви сви синови Божији вјером Христа Исуса;
27Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.
29А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово, и по обећању нашљедници.