1Али велим: док је нашљедник млад ништа није бољи од роба, ако и јест господар од свега;
2Него је под заповједницима и чуварима тја до рока очина.
3Тако и ми кад бијасмо млади, бијасмо под стихијама свијета заробљени;
4А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону,
5Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
6И будући да сте синови, посла Бог Духа сина својега у срца ваша, који виче: Ава оче!
7Тако већ нијеси роб, него син; а ако си син, и нашљедник си Божиј кроз Исуса Христа.
8Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нијесу богови.
9А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
10Гледате на дане и мјесеце, и времена и године.
11Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
12Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
13А знате да вам у слабости тијела најприје проповједих јеванђеље;
14И напасти моје, која бијаше тијелу моме, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.
15Каково бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
16Тијем ли вам постадох непријатељ истину вам говорећи?
17Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
18А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
19Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
20Али бих хтио сад да сам код вас, и да измјеним глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
21Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закона?
22Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од слободне.
23Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању.
24Које значи друго: јер су ово два завјета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање а то је Агар.
25Јер Агар значи Синај гора у Арапској, и пореди се са садашњијем Јерусалимом, и служи са дјецом својом.
26А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
27Јер је писано: развесели се, нероткињо која не рађаш; прокини и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више дјеце неголи она која има мужа.
28А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.
29Но како онда онај што се роди по тијелу гоњаше духовнога, тако и сад.
30Али шта говори писмо? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне.
31Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне.