1Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш отступивши од Бога својега, милујеш плату курварску по свијем гумнима житнијем.
2Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити.
3Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у Асирској.
4Неће приносити Господу вина, нити ће му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хљеб онијех који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хљеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи.
5Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњега?
6Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наслиједиће коприва, трње ће им бити у шаторима.
7Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твојега и велику мржњу.
8Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свијем путовима његовијем, мржња је у дому Бога његова.
9Дубоко су се покварили као у вријеме Гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће гријехе њихове.
10Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видјех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његову; они отидоше к Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им бјеше мило.
11Јефремова ће слава одлетјети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.
12Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без дјеце, да не остане ниједан; и тешко њима кад отступим од њих.
13Јефрем, кад га гледах, бјеше као Тир, посађен на љупку мјесту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје.
14Подај им, Господе; шта ћеш им дати? подај им утробу пометљиву и дојке усахле.
15Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато ондје мрзим на њих; за злоћу дјела њиховијех изагнаћу их из дома својега; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници.
16Ударен би Јефрем; коријен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.
17Одбациће их Бог мој, јер га не слушају, и скитаће се по народима.