1Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах сина својега.
2Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
3Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.
4Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.
5Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.
6И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.
7Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к вишњему, али се ниједан не подиже.
8Како да те дам, Јефреме? да те предам, Израиљу? како да учиним од тебе као од Адаме? да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.
9Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, светац усред тебе; нећу доћи на град.
10Ићи ће они за Господом; он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;
11Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље Асирске; и населићу их у кућама њиховијем, говори Господ.