9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.
5Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.
6Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.
24Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех.
26Ко говори ријечи истините, у уста љуби.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима.
29Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову.
30Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна;
31И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.