1Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.
2Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.
3И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у њега.
4Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж.
5Многа су чудеса твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема.
6Жртве и дарова нећеш; ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш.
7И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене;
8Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој, и закон је твој мени у срцу.
9Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, ти знаш.
10Правде твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност твоју и спасење твоје; и не тајим милости твоје и истине твоје од сабора великог.
11Господе, немој затворити срца својега од мене; милост твоја и истина твоја једнако нека ме чувају.
12Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
13Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
14Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
15Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха!
16Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик Господ!
17Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи.