9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној,
2Простаци и господо, богати и сиромаси.
3Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
4Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
5Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
6Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим!
7Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ.
8Велик је откуп за душу, и неће бити нигда
9Да ко довијека живи, и не види гроба.
10Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
11Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље;
12Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
13Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
14Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
15Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима.
16Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његова.
17Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова.
18Јер душу његову благосиљају за живота његова, и славе тебе, што угађаш себи.
19Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде.
20Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.