2Господе, граде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена горо, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојега, уточиште моје!
3Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.
5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
6У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.
7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.
8Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега.
9Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем.
10Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.
11Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
12Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље.
13Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега.
16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.
20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега,
22Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.
23Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.
24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима.
25Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,
26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.
29С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.
31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега?
32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.
33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.
35Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.
36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.
38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их он не слуша.
42Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.
43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.
44По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.
46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,
47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!
49Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,
50Који славно избављаш цара, својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.