1А Воз изиде на врата градска, и сједе ондје. И гле, наиђе онај осветник, за којега Воз говораше, и рече му Воз: ходи овамо, сједи овдје. И он дође и сједе.
2Потом узе Воз десет људи између старјешина градских и рече: посједајте овдје. И посједаше.
3Тада рече оному осветнику: њиву која је била брата нашега Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље Моавске.
4Зато рекох: да јавим теби, и кажем ти: узми њиву пред овима што сједе овдје и пред старјешинама народа мојега; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другога који би откупио, а послије тебе идем ја. А он рече: ја ћу откупити.
5А Воз рече: у који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлому у нашљедству његову.
6Тада рече онај осветник: не могу откупити, да не распем својега нашљедства; откупи ти што би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.
7А бијаше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промијењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другому, и то бијаше сведоџба у Израиљу.
9А Воз рече старјешинама и свему народу: ви сте свједоци данас да сам откупио из руке Нојеминине што је год било Елимелехово и што је год било Хелеоново и Малоново;
10И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлому у нашљедству његову, да не би погинуло име умрлому међу браћом његовом и у мјесту његову; ви сте свједоци данас.
11И сав народ који бијаше на вратима градским и старјешине рекоше: свједоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обје сазидаше дом Израиљев; богати су у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!
12И од сјемена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса којега роди Тамара Јуди.
13И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудње, и роди сина.
14И рекоше жене Нојемини: да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име његово слави у Израиљу!
15Он ће ти утјешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.
16И узе Нојемина дијете, и метну га на крило своје, и бјеше му дадиља.
17И сусједе надјенуше му име говорећи: роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја оца Давидова.