10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
2Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.
3Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.
4Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени.
5Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10Проговори драги мој и рече ми: устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.
11Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.
14Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздијељеним.