10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
2Трећега дана, гле, дође један из војске Саулове раздртијех хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
3И рече му Давид: откуда идеш? А он му рече: из окола Израиљскога утекох.
4А Давид му рече: шта би? кажи ми. А он рече: народ побјеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
5А Давид рече момку који му донесе глас: како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
6А момак који му донесе глас рече: случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
7А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: ево ме.
8А он ми рече: ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9А он ми рече: приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвијем душа у мени.
10И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех вијенац царски који му бјеше на глави и гривну која му бјеше на руци, и ево донесох господару својему.
11Тада Давид зграби хаљине на себи и раздрије их; тако и сви људи који бијаху с њим.
12И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовијем и за народом Господњим и за домом Израиљевијем што изгибоше од мача.
13И рече Давид момку који му донесе глас: одакле си? А он рече: ја сам син једнога дошљака Амалика.
14Рече му Давид: како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњега?
15И дозва Давид једнога између момака својих и рече: ходи, погуби га. А он га удари, те умрије.
16И рече му Давид: крв твоја на твоју главу; јер твоја уста свједочише на те говорећи: ја сам убио помазаника Господњега.
17Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовијем,
18И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи истинитога:
19Дико Израиљева! на твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
20Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама Аскалонским, да се не веселе кћери Филистејске и да не играју кћери необрезанијех.
21Горе Гелвујске! не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
22Без крви побијенијех и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
23Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни за смрти се не раставише; лакши од орлова бијаху.
24Кћери Израиљеве! плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лијепо, и китио вас златнијем закладима по хаљинама вашим.
25Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
26Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.