1И кад донесоше ковчег Божји, намјестише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.
2Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.
3И раздаде свијем Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хљеб и комад меса и врч вина.
4Потом постави пред ковчегом Господњим слуге између Левита да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљева:
5Асафа поглавара, а другога за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,
6А Венаја и Јазило свештеници бијаху једнако с трубама пред ковчегом завјета Господњега.
7У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:
8Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.
9Пјевајте му, славите га, казујте сва чудеса његова.
10Хвалите се светијем именом његовијем; нека се весели срце онијех који траже Господа.
11Тражите Господа и силу његову; тражите лице његово без престанка.
12Памтите чудеса његова, која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.
13Сјеме Израиљево слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.
14Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.
15Памтите увијек завјет његов, ријеч коју је дао на тисућу кољена.
16Што је завјетовао Авраму и зашто се клео Исаку,
17То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завјет вјечни,
18Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.
19Тада вас бијаше мало на број, бијаше вас мало, и бијасте дошљаци.
20Иђаху од народа до народа, и из једнога царства к другому племену.
21Не даде никому да им науди, и караше за њих цареве:
22Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.
23Пјевај Господу, сва земљо! јављајте од дана на дан спасење његово.
24Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова.
25Јер је велик Господ и ваља га хвалити веома; страшнији је од свијех богова.
26Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
27Слава је и величанство пред њим, сила и радост у стану његову.
28Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
29Дајте Господу славу према имену његову, носите даре и идите преда њ, поклоните се Господу и светој красоти.
30Стрепи пред њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се помјестити.
31Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.
32Нека пљеска море и што је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
33Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
34Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.
35И реците: спаси нас, Боже спасења нашега, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом.
36Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека. Тада сав народ рече: амин; и хвалише Господа.
37И остави ондје пред ковчегом завјета Господњега Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,
38И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутунова и Осу, да буду вратари;
39А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
40Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповједио Израиљу,
41И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименице именовани да хвале Господа, јер је довијека милост његова,
42С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.
43Потом се разиде сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.