9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог.
3Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски!
4Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.
7Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.
8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.
9Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.
10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.
11Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?
12Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.
17Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.