8Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? и неће ли се сва разлити као ријека? и неће ли се однијети и потопити као од ријеке Мисирске?
9И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за бијела дана.
10И претворићу празнике ваше у жалост и све пјесме ваше у плач, и метнућу костријет око свијех бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.
11Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хљеба ни жеђ воде, него слушања ријечи Господњих.
12И потуцаће се од мора до мора, и од сјевера до истока трчаће тражећи ријеч Господњу, и неће је наћи.
13У то ће вријеме обамирати лијепе дјевојке и младићи од жеђи,
14Који се куну кривицом Самаријском и говоре: тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.