1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од оца својега који је на небесима.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заисто вам кажем: примили су плату своју.
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевака твоја шта чини десница твоја.
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заисто вам кажем да су примили плату своју.
6А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7А кад се молите, не говорите много као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.
8Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше;
9Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11Хљеб наш потребни дај нам данас;
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.
14Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.
15Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју.
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
19Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду;
20Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду.
21Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.
22Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, акамоли тама?
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
25За то вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела?
26Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?
28И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
30А кад траву у пољу, која данас јест, а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а акамоли вас, маловјерни?
31Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути?
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.
33Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.
34Не брините се дакле за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.