9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5Јер себе не проповиједамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо нада;
9Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: вјеровах, зато говорих; ми вјерујемо, зато и говоримо.
14Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу.
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.