40 And this is the will of him that sent me, that every one which seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day.
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;
3Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.
4А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:
8Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;
13И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.
14Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.
15Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.
18Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.