40 And this is the will of him that sent me, that every one which seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day.
1Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба.
3И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна)
4Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити.
5Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.
6Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене.
7И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
8Зато трипут Господа молих да отступи од мене.
9И рече ми: доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ће се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.
11Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.
12Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.
14Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.
15А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.
16Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром.
17Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама?
18Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама?
19Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.
20Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:
21Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.