9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Потом дође Мојсије и каза ове ријечи свему Израиљу,
2И рече им: мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити ни долазити; а и Господ ми је рекао: нећеш пријећи преко тога Јордана.
3Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истријебиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наслиједити; Исус ће ићи пред тобом, као што је казао Господ.
4И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом царевима Аморејским и са земљом њиховом, те их је истријебио.
5Зато кад вам их преда Господ учините им сасвијем онако како сам вам заповиједио.
6Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће отступити од тебе, нити ће те оставити.
7Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свијем Израиљем: буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овијем народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховијем да ће им је дати, а ти ћеш им је раздијелити у нашљедство.
8Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће отступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.
9И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завјета Господњега, и свијем старјешинама Израиљевијем.
10И заповједи им Мојсије говорећи: сваке седме године, у одређено вријеме године опросне, на празник сјеница,
11Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога својега на мјесту које изабере, читај овај закон пред свијем Израиљем да чују,
12Сабравши народ, људе и жене дјецу и дошљаке, који буду у мјестима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашега, и држе и творе све ријечи овога закона;
13И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашега, докле сте год живи на земљи у коју идете пријеко Јордана да је наслиједите.
14А Господ рече Мојсију: ево, приближи се вријеме да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповијести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.
15И јави се Господ у шатору у ступу од облака, над вратима од шатора.
16И рече Господ Мојсију: ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завјет мој, који учиних с њима.
17И онда ће се распалити мој гњев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождријети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?
18А ја ћу онда сасвијем сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другијем боговима.
19Зато сад напишите себи ову пјесму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та пјесма буде свједок на синове Израиљеве.
20Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовијем, у којој тече млијеко и мед; ондје ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другијем боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завјет мој.
21А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та пјесма свједочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста сјемена њихова. Јер знам мисли њихове и што ће још данас чинити, прије него их уведем у земљу за коју сам се заклео.
22И написа Мојсије ту пјесму онај дан, и научи синове Израиљеве.
23И Господ даде заповијести Исусу Навину говорећи: буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.
24И кад написа ријечи овога закона у књигу, све до краја,
25Заповиједи Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завјета Господњега, говорећи:
26Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завјета Господа Бога својега, да буде ондје свједок на вас.
27Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бијасте непокорни Господу; акамоли кад ја умрем?
28Скупите мени све старјешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове ријечи, и да им засвједочим небом и земљом.
29Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповједих; и зато ће вас задесити ово зло најпослије, кад станете чинити што је зло пред Господом гњевећи га дјелом руку својих.
30И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев ријечи ове пјесме до краја.