1Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.
2Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.
3А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,
4Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.
5А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
6А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
8Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;
9Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,
12Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;
14Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?
15И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.
16Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.
17Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
18Јер ни први није утврђен без крви.
19Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ
20Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.
23Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
25Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
26Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.
27И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.